Divno je kada naučiš da uživaš u sitnicama. Tada ti život bude mnogo lakši. Sada sam promenili fotografiju na pozadini lap topa i baš sam se nauživala. 

Juče je našem prvenčetu bio divan dan. Deseti po redu. Ne mogu a da ne primetim kako su mi te godine proletele za tren...Vraćala sam se sa svog kvazi posla dan poslednji i prolazila sam pored Betanije. Tu je bilo nekoliko roditelja kojei su izlazili sa svojim tek rođenim bebicama. Pratili su ih tamburaši. Ta slika me je ganula do suza. Setila sam se svog prvenčeta kada je bio mali kao kiflica. Sada mu deset kifla jedva dovoljno da pokrije jedan obrok.

Kod kuće su me čekali suprug i babo( čitaj moj otac). Već su počeli sa slavljem . Ja sam im se samo pridružila. Prvenče je došlo iz škole negde oko petnaest do šest. Veseo. Njegov otac mu je pustio omiljenu pesmu "Kad srce radi bim bam bam bam bam". Presrećan. Slavlju su se pridružili i suprugovi roditelji i moja mama. Naknadno je došla i moja sestra sa ćerkicom. Pokloni su mu se svideli do neba. Sve je bilo potaman. Igrali smo. Pevali. Smejali se. Slavili. A to nije teško kada imaš s kim,

gde , kada i kako. Otvorenog uma i srca. ravno do dna.