Volim kada mi se moja mlađa sestra javi da će doći na kafu. Živimo na drugim krajevima grada, što mi često izgleda da smo na drugim kontinentima, jer se viđamo sve ređe i ređe.Život, ništa drugo, učini tako...

Juče, dok sam sa dečicom uživala u sunčanom danu na Štrandu, posmatrajući labudove, rečne galebove i Dunav, kako plene svojom lepotom, zazvonio mi je mobilni telefon. Bila je to moja draga sestrica, koja mi je saopštila da će zajedno sa  svojom ćerkom doći kod nas da se oprostimo od zimskog raspusta. Bila sam jako srećna. Dan je obećavao. Suprug je kući kuvao ručak, što me je podsetilo zašto sam se ozmeđu ostalog, udala za njega, sestra mi dolazi, deca su razdragana...Srce mi je bilo puno. Polako smo se vratili kući, da bi dočekali drage goste.

Kada sam ušla u stan, dočekala me je prijatna atmosfera: suđe oprano, stan sređen, ručak na šporetu, a supruga nema. Odlično. Fino smo jeli, pa sam malo prilegla. Iz sna me je trgao interfon. Bila je to moja seja i njena malecka. Za njom je, nasmejan, išao moj suprug.I, žurka je mogla da počne. Uvek kada se sastanu, moj suprug i seka pronađu zajednički jezik zahvaljujući ni manje ni više, nego pivu. I tako, nas dve na brzinu popile kafu, razmenile koju reč, tek da se kaže da smo popričale, i na trpezi je servirano pivce. Suprug i ona počinju da pijuckaju, uz lagan razgovor. ja se ponekad ubacim, čisto da se vidi da sam i ja tu, al, oni nešto posebno ne mare. Nastavljaju po svome. Tema temu stiže, pivo za pivom se niže...A sutra je prvi radni dan. Moj mlađi sin ustaje u vrtić, a stariji na trening, iz čega sledi da pre njih treba da ustanem ja.Al, mare oni...Seja izjavi nešto kao: " Trebalo bi već da krenemo," a suprug nonšalantno odgovara: " Ma, samo ti sedi, slobodan sam ja sutra." Hm, da... Slobodan si ti, mislim se, a ko mene pita? I tako su sedeli, pušili, pričali i pili, malo se smejali, a pomalo plakali. Emotivci, šta ćeš...E, onda su se setili da bi mogli i muziku da slušaju, pa su ispunjavali muzičke želje. Dok su oni slavili, ja sam: oprala suđe koje se, naravno opet nagomilalo, spremila opremu za trening starijem sinu, kao i odeću za školu, odelo i pidžamu za vrtić mlađem, okupala juniora, dok je vrištao kao da mu deru kožu, jer nije želeo da se kupa. Mislim da su ga čuli u tri susedne zgrade, dok sam ga sređivala, dišući duboko da ga slučajno ne bih lupila po guzi. Onda sam starijeg takođe zamolila da se sredi, dok je sestricina ćerka blago počinjala da cvili jer joj se išlo kući, a videla je da ona i njena mama nemaju u tom trenutku iste želje. Smestila sam dečicu u krevet, da leže, ako već ne mogu da spavaju, i onda sam se vratila mom suprugu i sekici. Njihove okice su već uveliko usitnile i poprimile čudan sjaj. Gledala sam ih i mislila doookle ćete? A oni, mogli bi do prekosutra. I tako skontah da  mi svaki put suprug otme sestru. A ja joj se toliko radujem i toliko mi fali u životu ovom mom, jedne majke, supruge, žene, domaćice i ko zna čega sve još.

Otišla je oko pola dvanaest. Zaboravila je samo kapu. Suprug je posle toga još poslušao još  koju pesmu, umazao svoju majcu gulašom koji je tog dana kuvao, i koji je po njemu, trebao da bude više" prošaran". I kada smo stariji sin i ja legli, a mlađi je uveliko spavao, začuo se velik lom iz kuhinje. Sin i ja smo nagađali šta je razbijeno.

 "Samo da nije šolja sa mojim imenom, ili ona iz Mađarske", prokomentarisao je sinček, a ja sam dodala: "Ili ona moja što sam dobila od Božić Bate". Nismo hteli da ga zovemo i pitamo šta je razbio, jer smo čuli da psuje i negoduje.

Svanuo je novi dan, iako je još bio mrak. Pristavila sam jutarnju kafu, kad eto ti mog slobodnog muža. Pita zašto sam ustala tako rano. Krpz zube sam procedila da se kreće u školu, na šta mi je on poslao nešto poput osmeha koji shvata. Vratio se u krevet, gde je proveo ostatak dana, jer, Bože moj, on je danas slobodan. Ja sam: ispratila starijeg sina na trening, pre čega sam mu napravila sendvič za doručak, probudila mlađeg i odnela ga na rukama u vrtić (tako se mi ujutu mazimo, al mislim da neću moći još dugo) , otišla u šetnju kejom nekih pet kilometara ili ti sat vremena, pri čemu sam smišljala temu za novi ljubavni roman, dočekala starijeg sina sa treninga, otišla s njim do centra da kupi neke karte za kojima je kukao pretgodnih mesec dana, skuvala ručak, servirala ga i pojela svoj deo, servirala užinu starijem, a malo zatim i ručak, spakovala mu knjige za školu, u ime prvog dana, uključila veš mašinu, pročitala strip Dilan Dog, zadremala, probudila se, otišla po mlađeg u vrtić, igrala se s njim Crnog Petra, postavila njemu ručak,radila s njim svesku za male predškolce, osetila da me drma neki virus, popila panadol, skuvala čaj, pogledala s mališom nekoliko epizoda crtanog filma Garfild, popila ostatak kafe koju sam skuvala negde oko deset sati ujutro, pogledala na sat. Pola sedam je. Sinovi prijatno razgovaraju u dečjoj sobi. Volim njihove male glasiće u dijalogu. Ja kuckam, a suprug...on je danas slobodan.