Vedrilica se jutros probudila vedrog lica! Popila je kafu, sredila se i odvela mlađeg sina u vrtić. Bila je srećna, jer ide po dokumenta za dečji dodatak. Vedran i ona postaće buržuji! Čula je da svako dete dobija po 2 hiljade dinara i da je, po najnovijem, dete koje ide u vrtić, oslobođeno plaćanja istog.Kakva moderna promena! Kakva lova!!!
Ušla je u pomalo oronulu građevinu, koja je vonjala na ustajali vazduh i buđ. Popela se uz stepenice. Pozdravila portira. Portir je uputio ka šalteru. Na šalteru, Šalteruša. Pije kafu i čita novine. Ponaša se kao da je na pauzi, ma da je 8 i 15 ujutro. Nije joj se čak ni slučajno desilo, da je bar jednom desetinom svog velikog oka okrzla Vedrilicu.
Posle petnaest minuta strpljivog, akademskog čekanja, Vedrilicu je uslužila Šalteruša broj dva. Nešto malo ljubaznija. Pogledala je ravno u oči.To je bio dobar znak, tumačila je Vedrilica, koja je potom, zatrazila dokumenta potrebna za dečji dodatak.
Vi ste nezaposleni? upitala je Vedrilicu
Da. odgovorila je vedrilica
A suprug? upitala je Šalteruša
Suprug radi.odgovorila je Vedrilica
Da li vam mesečni prihod prelazi više od 7400din po članu? upitala je Šalteruša
Da, za zericu. odgovorila je Vedrilica.
Onda vam ne vredi da konkurišete. odgovorila je Šalteruša.
Dakle, mi smo buržuji? upitala je Vedrilica.
Dakle, vi ste buržuji. potvrdila je Šalteruša.
Vedrilica se vratila kući sa osmehom na licu, baš kako je i otišla, jer je saznala jednu divnu vest.
Ona i njen Vedran su buržuji. Nije li to krasno? Zbilja, divno.
Posle duge i teške bolesti u 34 godini svog života nije preminula Vedrilica Vedrić. Imala je zašto da se bori.
Sada, kada pogleda 6 meseci unazad, ona je potpuno nova žena.
Neće vam pisati od koje bolesti boluje, niti će vas daviti dozama leka koje u toku dana mora da popije, da bi bila na zemlji, među običnim smrtnicima, kojima i ona pripada.
Požaliće vam se samo da sa tim lekovima kojima pije ne sme da kombinuje ni trunčicu alkohola, čak ni piva, koje se ne ubraja u tešku kategoriju.
Pohvaliće vam se samo da je dosledna. Ni kap nije uzela, a prilika je bilo milion, kao što u ovoj ljepoj našoj, barem za to, bude prilika.
Ustala je danas, popila lekove, skuvala sebi kafu i sela na svoju malu terasicu da uživa u cvrkutu ptica, koje, iako je dvadeset prvi vek izlaze, (ne na izbore ptice su mnogo pametnije od ljudi) na drvo kraj Vedrilicine terase i divno cvrkuću celo jutro. Cvrkuću one tako... O životu. O pobedi i porazu. O ljubavi. I neodustajanju.
Evo šta joj kažu o životu: da je jedan i da je nenadjebiv.
Evo o pobedi: da je relativna.
O porazu: da je nekad neminovan i da se kada do njega dođe, one ugledaju na svog starog kolegu Feniksa, pa se dižu iz pepela. Baš kao Vedrilica. Baš kao što bi vam preporučila Vedrilica.
A ljubav? Postoji ona čista, neiskvarena, da ne kažu skoro platonska, ljubav. To je ljubav when the man loves a women. Vedriliva je kuša svakog dana po pola kile. O neodustajanju?
Kad se dobro najede te pola kile ljubavi dnevno, naravno da ne odustaje.
Pozdrav svim blogerima i pazite šta danas radite, niste više mali.Danas ipak na vaše rame sleće proleće. A pobedaje tako relativna stvar.
Vedrilica se jutros probudila vedrog lica! Popila je kafu, sredila se i odvela mlađeg sina u vrtić. Bila je srećna, jer ide po dokumenta za dečji dodatak. Vedran i ona postaće buržuji! Čula je da svako dete dobija po 2 hiljade dinara i da je, po najnovijem, dete koje ide u vrtić, oslobođeno plaćanja istog.Kakva moderna promena! Kakva lova!!!
