Stranice slobodne letačice

16. februar 2011. Vedrilica Vedrić šutnula svog supruga u njegovu cenjenu sražn jicu!  Dva puta...

Danas oko pet popodne u stanu br 64 ul MG. dogodila se svađa između dva supružnika, koja se završila fizičkim okršajem: Vedran Vedrić (35) iz Novog Sada, započeo je žustru svađu sa svojom suprugom  Vedrilicom Vedrić (32), takođe iz Novog Sada, zbog računa za električnu energiju koji ona u celosti nije nameravala da plati. On je otkrio čitko ispisan listić na hiljadu dinara, iako je znao da je račun bio znatno veći. Upitao je Vedrilicu “Otkud samo 1000din. za struju?”, na šta je Vedrilica, vedrim tonom, koji je Vedrana još više iziritirao odgovorila:”Sledeći mesec ću platiti ostatak, nemam sada više.” Vedran je ljutito viknuo da on nikad u svom životu nije dugovao, na šta je Vedrilica snishodljivo odgovorila: “Pa krajnje je vreme da počneš”. Suprug je onda, verbalno napao svoju ženu, na već čuven i ustaljen način : “Šta se već jednom ne zaposliš, ni račune nisi u stanju da plaćaš!“ Vedrilici je ponestalo reči, i znala je da su reči  suvišne,  te je svog dragog šutnula u njegovu stražnjicu, na šta je on u samoodbrani zamahnuo rukom,  lupio Vedrilicu po vedrom joj licu , ona se odmakla, šutnula ga još jednom i pošteno izgrebala po leđima, te je napustila prostoriju. Svađu nisu prijavile komšije, tako da istraga nije u toku. Sve je ostalo između par zidova njihovog stana, svih, u muralu šarenom.

Jer... Vedrilica Vedrić je kreativna osoba. Obožava da piše i crta. Najviše crta na staklu, a povremeno i po zidovima. Kako stan u kome živi sa svojom porodicom nije preterano velik, sve manje je mesta na zidovima, po kojima bi Vedrilica mogla da se izražava, tako da, duboko u njoj, ostaje svašta nedorečeno, neiskazano...

Svakog jutra kada isprati decu u školu i vrtić, a muža na posao, pojavljuje se u njoj  nekakav osećaj teskobe, kao i uvek kada ostane sama kod kuće, a pred njom brdo posla...Svakoga dana ona to brdo smanjuje, a ono svakoga dana, iznova raste, i tada se seti Sizifa, i njegovog čuvenog kamena...

Al i nije ona  Sizif... Ona je Vedrilica i ima 32. godine. To bi, nekako trebale da su najbolje godine...Ali, u zemlji u kojoj  živi , koje li su to godine najbolje, pita se...Ne nalazi odgovor. Samo novu boru, kod desnog oka, osvanula je sa njom. Ali je ne boli. Ta bora je kao zrak sunca. Kao kada je sa svojih nekih pet, šest posmatrala tatine oči i njihovu okolinu...I on je tada imao 32, a ona je njegove sitne borice oko očiju, zajedno, sa njegovim prelepim, zelenim očima zvala sunce.
Tata je imao dva najlepša sunca za Vedrilicinu sestru i Vedrilicu. I sada ih ima. Samo je njihov sjaj blago zagašen...  

Možda i Vedrilicin sin sada tako posmatra njene oči i vidi dva sunca, jedno za batu, drugo za njega, ne zna to ona, u ovoj noći, dok njenom utrobom duva hladna košava i nije joj ni do čega,  ali jedno je sigurna. Gase se ta njena sunca svakoga dana, pomalo, u paradajz čorbi, nestade jedan tračak, eno ga drugi, u prljavom vešu...Treći obožava suprugovu ispeglanu košulju, sakrije se uvek ispod kragne, a  četvrti u kosici nezadovoljnog sina koji veli : “ Kada ćeš već završiti taj tvoj tekst da mi čitaš knjigu…”

I tako redom, nestaju, jedan po jedan... I pita se da li će, kada bude imala godina kao sada njen tata, uopšte imati sjaj u očima. I najmanji tračak.

Tata je na vreme pobegao. A ona ne može.

Ona nije tata. A nije ni Sizif.

Ona je Vedrilica, i godinama gura taj kamen, a on nanovo pada. Ponekad poželi da padne direktno na nju, pa da završi s tim...Veliki procenat osoba sa dijagnozom bipolarnog afektivnog poremećaja završi tako. Ili pištoljem. Ili vešalima. Ili u Dunavu, il bilo kojoj drugoj reci. Al ona ne može  tek tako da se preda! Ona zna da je svakome  dato onoliko kolko može da podnese i ponese.Njen tovar je prilično velik, težak kao Sizifov kamen, al  ona nije Sizif. Njen život i rad nisu uzaludni.

Ona je Vedrilica. I kada ode na razgovor za posao, i kada zatraže da opiše sebe u par rečenica, ona kaže: „ Komunikativna sam, vedra i elokventna. Imam izražene organizacijske sposobnosti, fleksibilna sam i tolerantna.Po zanimanju sam diplomirani pedagog i svoj fakultet sam završila iz ljubavi prema deci, i svim ljudima...“ 

Ne spomene, međutim, da je udata i da je majka dvoje dece. To se ne preporučuje reći.To je  privatni život, koji se poslodavaca ne tiče. Al ako slučajno, tu decu spomene, posao neće dobiti. Jer  taj njen privatan život, on se poslodavca ne tiče.

Zato, kada ode na intervju, pazi da ne kaže da ima decu. Al posao svakako ne dobije.