Stranice slobodne letačice

VARIJANTA PRVA (ZIMSKA)

Težina pripreme: jako teško

Dužina pripreme: 1-2 sata, u zavisnosti od udaljenosti prodavnice od stana ili kuće u kojoj živite, kao i mnogih drugih faktora koji će u delu o pripremi biti spomenuti

Potrebni  sastojci:

5 kilograma svežih živaca, ljudskih

Dva mala deteta  ( bez obzira na pol)

2 para zimskih cipela

2 para rukavica

2 kape

 2 jakne

Još 5 kg. svežih živaca, ljudskih

Klompe „ za po kući“

Dobro zdravstveno stanje ( generalno)

Spisak za prodavnicu

Triciklić ( po mogućnosti sa onom ručkom pozadi za guranje, radi lakšeg upravljanja u željenom pravcu)

Mali džemper(ako je jako hladno)

Način pripreme:

Pre nego što sa decom krenete u prodavnicu, počnete nekih pola sata do sat vremena da im najavljujete skori odlazak, u intervalu od 10 do 15 minuta.Starijem detetu potrebne su kratke i odlučne instrukcije, poput: „ Ilija, polako počni da se spremaš u prodavnicu.” (  pri čemu “počni da se spremaš “ ustvari  ne znači zaista to, nego predstavlja signal za dete da svoju aktivnost A postepeno  promeni u aktivnost B)

Mlađem detetu sladunjavo, mazno i detaljno počinjete sa pričom: „ Mama, Ilija i Vanja još malo idu u prodavnicu. Idu pa-paaa! Vanja će da obuče čizme, jaknu, šal i kapu. I ilija će da obuče čizme, jaknu, šal i kapu. I mama će da obuče... (e sad da ne biste dobili beri beri od ponavljanja reči, možete da kažete : “I mama  će da obuče iiiiisssstoooooo, i da zavrtite u krug dete, ili da ga zagrlite, snažno poljubite...ovaj deo prepuštamo vašoj kreativnosti, sa malim upozorenjem da, bilo šta da učinite, dete će reći: „ Opet”, jer posle svakog “opet,” dođe, “ooopet”.

Za pola sata, dok se prvi nalog u deci malo slegne, starijem detetu, veselim tonom kažete da može da obuje cipele. Za to vreme vi:

1.    Operete suđe

2.    Raširite veš

3.    Počistite kuhinju i trpezariju

4.    Obučete cipele mlađem detetu  

Time dobijate jedinstven efekat “jedne cipele  na nozi vašeg starijeg deteta.”

Dok starije dete obuva drugu cipelu, vi:

1.    Sredite svoju frizuru2.   

Nanesete na lice puder i rumenilo, na oči senku i maskaru, a  na usne ruž. Boja senke i ruža, po mogućnosti treba da bude barem približno ista minđušama, radi lift up efekta

3.    Stavite minđuše ( ako nemate probušene uši, krajnje je vreme da ih probušite)I sve vreme tepate  mlađem detetu ( možete i da pevušite): “Idemo u prodavnicu, zajedno, zajedno...il tako neku sličan stih, prvu glupost koja vam padne napamet...

Dok starije dete još uvek obuva  drugu cipelu, vi mlađem (ako je jako hladno) prvo obučete džemper, pa jaknicu, a zatim ovorite vrata vašeg stana.

Izgurate tricikl napolje, stavite detešce da sedne, obučete mu kapu ( detetu, ne triciklu) i stavite mu rukavice (detetu, ne triciklu).Ovim ste pripremili mlađe dete za polazak.

Dok: desnim okom gledate na hodnik, gde se nalazi mlađe dete, levim okom opažate da, starije dete vezuje pertlu najednoj od dve  uspešno  obuvene cipele!

Na brzinu dodate 3 kg živaca, da ne biste eksplodirali, zatim što suptilnije prozborite: “ Ilija, ajde moli te mama, samo maaaalo brže.”

Ako dete odreaguje i process se ubrza čestitamo, priprema vam zaista ide od ruke, a ako ne, povisite glas za jednu oktavu. Oktava treba da bude onolik broj kolika je brzina reakcije deteta.  

I dok proveravate da li je u stanu sve isključeno, usput:

1.pokupite razbacane igračke

2.otvorite prozor da se stan provetri

3. namestite krevete

4 zapnete o:

1.    Autić mlađeg deteta  u hodniku 2.    Muževe papuče na sredini dnevnog boravka 3.    Fudbalsku loptu starijeg deteta

5.Tiho opsujete nekoliko puta

Sve vreme budno osluškujete zvuke u hodniku, zbog mlađeg deteta, naravno.

Na prvo: „AAAAAaaa” , istrčite napolje da vidite da li je mlađe dete živo i da li je još uvek pripremljeno.

Kada uočite da mališan samo:

1.    Otvara i zatvara vrata ulaza

2.    Vozi tricikl napred – nazad

3.    Rukavicama koje još uvek“ mirišu na čisto” briše prljav zidi da ni slučajno nije:

1.    Izašao iz triciklića i pobegao u podrum

2.    Pokušao da odlepi   razbijeno staklo zalepljeno selotejp trakom na ulaznim vratima

3.    Krenuo triciklom da se spušta niz stepenice,polako dodate još pola kile živaca i vratite se u stan.

Odjednom osetite radost pravog kulinara!Vaše starije  dete je obuklo jaknu! Čak je i znao gde mu je kapa, a da vas ni jednom nije pitao. Vaše pametno prvenče!

Prvenče potom, izgurate napolje i uočavate da mlađe dete isprobava varijantu 3 iz „ni slučajno nije” dela u pripremi, istrčavate u kućnim papučama i u poslednjoj sekundi spasete mališu od pada niz stepenice, čime bi ovaj specijalitet definitivno bio uništen. Mališan počinje da, blago rečeno, plače.Spustite mališu niz stepenice, i dok se hodnikom ori njegova prodoran glas, vi se brzo penjete da zaključate stan.

Krećete u prodavnicu. Našminkani, u klompama   “za po kući.”

Razdaljina između stana i prodavnice trebalo bi da bude najbolje nekih 100, 200 metara, maksimalno 300, čisto da skratite dužinu ove komplikovan pripreme, da se što manje smrznete i sretnete što manje ljudi koji vas, svi od reda, čudno gledaju.

Kada uđete u prodavnicu, kulturno se javite prodavačici i dodate još 5kg živaca.

Mlađe dete izvadite iz tricikla i stavite ga da sedi u kolicima, a starijem uvalite spisak stvari koje treba da kupite.Poželjno je da starije dete zna da čita, a ako ne zna, umesto pomoću slova, spisak sastavite pomoću jednostavnih crteža. Obavezno pre kupovine objasnite detetu šta koji crtež označava, da ne bi umesto hleba, ubacilo krompir i sl.Dok prvenče čita spisak i uzima sa polica sve što piše, drugenče proizvode veselo ubacuje (baca) u kolica. Pokraj vas prolazi simpatična starica koja naglas komentariše: “ Imate zaista vrednu i vaspitanu decu.”

Jednim brzim i energičnim potezom zabacite pramen kose koji vam je pao na lice, nasmešite se i ponosno  odgegate do kase.I dok prodavačica otkucava poslednji artikal, vaše starije dete otvara sokić, a mlađe ga spretno kopira, hvatate se za džepove jakne, kako biste platili račun,  shvatate da ste pošli samo u džemperu.

Blago nanešeno rumenilo pretvara se u jarko crvenu boju, znojite se, dok vam se maskara polako sliva niz lice. Progovarate  sa snebivanjem: “ Zaboravila sam novčanik kući.”

Prodavačica sa osmehom na licu odgovara: “ Nije problem. Doneće Ilija, jel da?” I okreće se prema Iliji, koji u tom trenutku treba da  pokuša da dokrajči sok koji pije.  Okreće flašicu levo desno gore, doooleee…i prospe sok po prodavačici.

Mlađi ga i ovog puta uspešno imitira. 

E, baš u tom trenutku dodate onu preostalu kilu i po živaca , nasmešite se i procedite: “Izvinite i Hvala.” Pazite da izvinite i hvala  dobro procedite, kako bi ga čula i ona simpatična starica koja je malo pre pohvalila vašu decu, da se žena ne bi razočarala.

Skinete mlađe dece sa kolica, vratite ga u tricikl, pokupite kese sa namirnicama, prekorno pogledate svoje prvenče i krenete kući.

A put do kuće?

E pa za to vam nije preostalo živaca.

Prijatno!!!

VARIJANTA DRUGA ( SEZONSKA)

Težina pripreme: lako

Dužina pripreme: 10 -15 minuta

Potrebni sastojci:1.Dadilja u vidu: Vaše dadilje( skuplja varijanta) MameSestreSuprugaSvekrve…

2. Dva mala deteta

3 .Novac

4.    Garderoba prilagođena sezoni ( vaša lično!!!)

Način pripreme:“Skockate “ se i tiho se išunjate iz stana.Skoknete do prodavnice. Kupite namirnice. Vratite se kući.Prijatno!!!           

17. februar                VEDRILICINA TAMPON ZONA 

Tampon zona po  definiciji, predstavlja  deo teritorije koja  sprečava neposredni dodir dve suparničke ili neprijateljski nastrojene velesile, te tako ne dozvoljava izbijanje oružanog sukoba među njima.S toga, kada se sa vašim voljenim posvađate, da ne kažem pofajtate, da ne bi došlo do dodatnih komplikacija, najbolje je da uđete u TAMPON ZONU i tamo kulirate dok se situacija ne smiri.Kako bi vam bilo što prijatnije, u inače nastaloj neprijatnoj situaciji, tampon zonu po mogućnosti uredite po svom ukusu

.Evo kako izgleda VedrilicinaTAMPON ZONA, a vama ostavljam da vašu sredite po sopstvenom nahođenju:

1.    Kvadratura:   prostorija od otprilike 8m2, sa izlazom na terasu (radi udisanja vazduha po potrebi, u ekstremnim i manje ekstremnim situacijama, kao i radi posmatranja drveta pokraj  zgrade, drevnog, čije njihanje grana  smiruje, takođe…)2.    2 murala (po pravilu Koliko zidova, toliko i murala, noooormaaaalno) tako da, kada sedne na bilo koju stranu tampon zone , može da bulji u slike umesto u prazno

3.    Jedan radio prijemnik

4.    Sto, stolica(e)

5.    Pepeljara, šolja crne kafe bez šećera ( sladak joj je život, osim kada nije, al još uvek kafu bez šećera uporno pije prim.prev.)

6.    Puna kutija cigara

7.    Olovka, sveska

Šta Vedrilica  radi u TAMPON ZONI:

1.    Sedi

2.    Ćuti

3.     Bulji u slike

4.     Pije kafu i puši  jato cigara

5.    Sanjari

6.    Piše

7.    Sluša muziku8.   

Druži se, ponekad, sa svojom mlađom sestrom, Vedranom, jer…

TAMPON ZONA je, između ostalog , mesto za prijatne trenutke ispijanja kafice i divana između dve rođene sestre, u retkim trenutcima kada im se putevi ukrste…. Decu tad njih dve zatvore u dečju sobu, a na mnogobrojne čudne zvuke koji se tad iz sobe čuju, one se ne obaziru, a ključ progutaju. I krenu…opletu o svemu…životu i životnim vrednostima, o pravdi i krivdi, o starim vremenima, o dobrim žurkama iz mladosti, i naravno, o muževima. To im je delikates! 

I dok Vedrilicin Vedran mirno spava, zaštićen tampon zonom, a Vedranin Vedro marljivo radi  u prodavnici biciklova, one “pletu” li, “pletu”…Pa tako sledi : 

 VEDRANINA PRIČA O POSLEDNJEM PIJANSTVU NJENOG VEDRA “Legnem ja negde oko pola deset, nisam mogla više da čekam tu j..... pljeskavicu koju mi je Vedro negde oko pet obećao da će doneti.Toliko mi se spavalo, da sam rekla sebi, ma j.....ti sve, i život i pljeskavicu odo spavati. Ovaj neće skoro...Negde oko 1 posle ponoći  budi me otključavanje vrata, ili, bolje da kažem, pokušaj otključavanja. Nabada prvi put. Drugi. I, konačno, treća sreća.Ulazi. Zapinje o Slavka ( mačor. prim.prev.) Psuje, budeći me: „ Veeedrana, don’o sam ti pljesku.”Opsujem i ja, al u sebi, a naglas kažem, tek da bi nešto rekla : “ Hvalaaaa. Bolje ikad nego nikad. Ajd kad već stojiš kod šporeta molim te skloni tu Jovaninu ( ćerka prim. prev.) majcu, suva je. A on će ti...“ Vedrana počinje da se smeje. Vedrilica nestrpljivo očekuje nastavak o daljem toku događaja.  Vedrana malo okleva, pravi dramsku pauzu, pa nastavlja: „ Elem, uzima on tu majcu, gleda je onako, oči mu na sve strane, te ponosno  konstatuje:“ Leeepa majca. Jel se to moja Jole ponovila danas?”“Aha, al ne shvatam poentu.shvatam poentu kaže Vedrilica, pa joj sestrica brže bolje,  kroz gromoglasan smeh  objasni: “Znaš li o kojoj majci se radi? O majci koju smo Jovani on i ja zajedno kupili pre godinu i po dana…Il je izlapeo, il rakija iz njega lapi…”A slušaj ovo, Vedrilica će Vedrani i tako nastade kratka priča koja se zove:    VEDRILICINA PRIČA O POSLEDNJEM PIJANSTVU NJENOG VEDRANA

“Negde oko jedan posle ponoći, (magična cifra za povratak njihovih muževa iz provoda, ne znaju zašto, nagađaju da više ne mogu da izdrže, al nije proverena informacija), taman što me uhvatio prvi san, osetim na svom telu nešto jaaako teško, koje usput viče : „Jaaaoj”. To dakle, ne beše nešto, već neko, a ko drugi, do moj Vedran.Skočim, gurnem ga i viknem. Šta to radiš bre?! Jer, znam iako snena, da ne pokušava da radi ono o čemu sanjam:)

A on meni…”Maco, šta se ljutiš, hteo sam samo da te poljubim, tako si lepa kad spavaš,  pa sam zapeo o tvoju j..... klompu i pao na tebe. Pri tom se , kako sam ga gurnula, zaglavio između kreveta i stočića za kompjuter. Jedva sam ga izvukla, drtinu pijanu...““Jadni mi s njima…” konstatuje Vedrana: “ Gde nam je pamet bila…”Onda ćute par minuta pušeći i gledajući svaka u svoj mural. Vedrilicin omiljeni je onaj koji prikazuje jesen u šumi, a Vedrana preferira onaj sa čikicama koji rade u polju...Na, kraju, zajedno, konstatuju da nisu ipak one najgore prošle i da definitivno ima i gorih slučajeva. “ Znaš onaj Vlada, Vedrov drug, recimo...“ počinje Vedrana, ali se baš tad iz dečje sobe čuju takvi zvuci koji ne smeju biti izignorisani, te priču o Vladi definitivno ostave za drugi put...

I, tek što Vedrana poljubi svoju sestru i njenu dečicu, pozdravi se i ode, Vedrilica ne uspe ni da oseti prazninu koju pri tom rastanku njena mlađa sestra ostavi, evo ga Vedran...Ustao i puhće: „ Joooj, uh, eh…” (tako on uvek počinje novi dan) .Zatim pogleda Vedrilicu onim svojim divnim, smeđim očima, par puta neobavezno trepne onim svojim duuuugim trepuškama i upita nešto kao: “ Jel treba nešto da donesem iz prodavnice?”

 I u istom trenu, TAMPON ZONA se pretvori u trpezariju dvosobnog stana četvoročlane  porodice Vedrić, u kojoj Vedran i Vedrilica, zajedno sede i  piju  svoju “ kafu pomirenja”. Jer…posle svega što im se desilo u njihovim životima i pre i za vreme zajedništva, obećali su jedno drugom da nikad neće dozvoliti da ih sopstvene gluposti rastave…A i, šteta bi bila, jer se zaista vole, a  godine idu unapred, i sve im manje vremena preostaje. 

16. februar 2011. Vedrilica Vedrić šutnula svog supruga u njegovu cenjenu sražn jicu!  Dva puta...

Danas oko pet popodne u stanu br 64 ul MG. dogodila se svađa između dva supružnika, koja se završila fizičkim okršajem: Vedran Vedrić (35) iz Novog Sada, započeo je žustru svađu sa svojom suprugom  Vedrilicom Vedrić (32), takođe iz Novog Sada, zbog računa za električnu energiju koji ona u celosti nije nameravala da plati. On je otkrio čitko ispisan listić na hiljadu dinara, iako je znao da je račun bio znatno veći. Upitao je Vedrilicu “Otkud samo 1000din. za struju?”, na šta je Vedrilica, vedrim tonom, koji je Vedrana još više iziritirao odgovorila:”Sledeći mesec ću platiti ostatak, nemam sada više.” Vedran je ljutito viknuo da on nikad u svom životu nije dugovao, na šta je Vedrilica snishodljivo odgovorila: “Pa krajnje je vreme da počneš”. Suprug je onda, verbalno napao svoju ženu, na već čuven i ustaljen način : “Šta se već jednom ne zaposliš, ni račune nisi u stanju da plaćaš!“ Vedrilici je ponestalo reči, i znala je da su reči  suvišne,  te je svog dragog šutnula u njegovu stražnjicu, na šta je on u samoodbrani zamahnuo rukom,  lupio Vedrilicu po vedrom joj licu , ona se odmakla, šutnula ga još jednom i pošteno izgrebala po leđima, te je napustila prostoriju. Svađu nisu prijavile komšije, tako da istraga nije u toku. Sve je ostalo između par zidova njihovog stana, svih, u muralu šarenom.

Jer... Vedrilica Vedrić je kreativna osoba. Obožava da piše i crta. Najviše crta na staklu, a povremeno i po zidovima. Kako stan u kome živi sa svojom porodicom nije preterano velik, sve manje je mesta na zidovima, po kojima bi Vedrilica mogla da se izražava, tako da, duboko u njoj, ostaje svašta nedorečeno, neiskazano...

Svakog jutra kada isprati decu u školu i vrtić, a muža na posao, pojavljuje se u njoj  nekakav osećaj teskobe, kao i uvek kada ostane sama kod kuće, a pred njom brdo posla...Svakoga dana ona to brdo smanjuje, a ono svakoga dana, iznova raste, i tada se seti Sizifa, i njegovog čuvenog kamena...

Al i nije ona  Sizif... Ona je Vedrilica i ima 32. godine. To bi, nekako trebale da su najbolje godine...Ali, u zemlji u kojoj  živi , koje li su to godine najbolje, pita se...Ne nalazi odgovor. Samo novu boru, kod desnog oka, osvanula je sa njom. Ali je ne boli. Ta bora je kao zrak sunca. Kao kada je sa svojih nekih pet, šest posmatrala tatine oči i njihovu okolinu...I on je tada imao 32, a ona je njegove sitne borice oko očiju, zajedno, sa njegovim prelepim, zelenim očima zvala sunce.
Tata je imao dva najlepša sunca za Vedrilicinu sestru i Vedrilicu. I sada ih ima. Samo je njihov sjaj blago zagašen...  

Možda i Vedrilicin sin sada tako posmatra njene oči i vidi dva sunca, jedno za batu, drugo za njega, ne zna to ona, u ovoj noći, dok njenom utrobom duva hladna košava i nije joj ni do čega,  ali jedno je sigurna. Gase se ta njena sunca svakoga dana, pomalo, u paradajz čorbi, nestade jedan tračak, eno ga drugi, u prljavom vešu...Treći obožava suprugovu ispeglanu košulju, sakrije se uvek ispod kragne, a  četvrti u kosici nezadovoljnog sina koji veli : “ Kada ćeš već završiti taj tvoj tekst da mi čitaš knjigu…”

I tako redom, nestaju, jedan po jedan... I pita se da li će, kada bude imala godina kao sada njen tata, uopšte imati sjaj u očima. I najmanji tračak.

Tata je na vreme pobegao. A ona ne može.

Ona nije tata. A nije ni Sizif.

Ona je Vedrilica, i godinama gura taj kamen, a on nanovo pada. Ponekad poželi da padne direktno na nju, pa da završi s tim...Veliki procenat osoba sa dijagnozom bipolarnog afektivnog poremećaja završi tako. Ili pištoljem. Ili vešalima. Ili u Dunavu, il bilo kojoj drugoj reci. Al ona ne može  tek tako da se preda! Ona zna da je svakome  dato onoliko kolko može da podnese i ponese.Njen tovar je prilično velik, težak kao Sizifov kamen, al  ona nije Sizif. Njen život i rad nisu uzaludni.

Ona je Vedrilica. I kada ode na razgovor za posao, i kada zatraže da opiše sebe u par rečenica, ona kaže: „ Komunikativna sam, vedra i elokventna. Imam izražene organizacijske sposobnosti, fleksibilna sam i tolerantna.Po zanimanju sam diplomirani pedagog i svoj fakultet sam završila iz ljubavi prema deci, i svim ljudima...“ 

Ne spomene, međutim, da je udata i da je majka dvoje dece. To se ne preporučuje reći.To je  privatni život, koji se poslodavaca ne tiče. Al ako slučajno, tu decu spomene, posao neće dobiti. Jer  taj njen privatan život, on se poslodavca ne tiče.

Zato, kada ode na intervju, pazi da ne kaže da ima decu. Al posao svakako ne dobije.

 ovako smo moj suprug i ja proveli Dan zaljubljenih, sv. Trifuna, Valentinovo ili kako god... Ja njemu

a on meni...

1.  belu ružu

2. parfemčić

3. jutarnju kaficu i...

Volim ga zato što niko ne ume da me zasmeje kao on. Evo da i ja vas malo nasmejem.Ovo je pesma za sve vas...

Piknik - Miš, puž i ker
tekst

U dubini modre šume,medved je organizovao bal,
biće to proslava njegovog buđenja iz dubokog zimskog sna,
dolaze visoke zvanice,ugledni stanari šume,
stižu visoki predstavnici čaplji visoke noge,
tu je i doktor Jelen,njega je medved pozvao lično,
takođe su tu rakun,krtica,rovac i braon zec,
Durbok jež,fazan,cvrčak žaba i vilin konjic,
divlje koke,bangler gliste,vrabac i divlji vepar.
'koliko vidim'primeti medved,'uglavnom svi su tu,
oni koji nisu tu stici ce kasnije,imate pivo vino i sok;
'Prijatelji dragi,poštovani gosti hvala vam što se došli,
ovoga trenutka samo za nas zvanično otvaram bal.
Malo zatim stigli su i nepoželjni gosti miš, puž i ker
svima dobro poznate kavgadžije što na žurkama prave nered.
'ništa ne klizi kao po loju' zaključi u sebi medved,
'samo su mi falile ove budale,je l' treba da mi propadne veće?
'Kraj podijuma za igru,duvali su lepak miš, puž i ker.
'Daj reci im da ne duvaju'predloži medved prijatelju vuku.
'Ma idi reci im ti,je l' se secas kako me je prošli put puž raspizdio
a i onaj ker,ćuo sam da nosi bricu sa sobom,je l' treba da me ubode?
'Kasnije kad su se ožderali poceli su da vataju srnu za dupe,
srna je vristala kao svinja,ali pomoc joj nije stizala,
medved se ukenj'o od puža,a vuk i vepar od kera
i bas u tom trenutku pijani mis je raspizdio gospodina Bandara,
dospodin Bandar je poceo da skici,a Durbok ustane i rece 'Gospodo,
ako se sad ne smirite,ima da zovem mog opakog strica
a to je poznati daždevnjak Steva,ima da vas bije i peva
i zato bolje sedite za sto i nemojte da kvarite bal;
'I Durbok je dobio po pički zato sto sere vise neg' sto treba.
Nije proslo ni 10 minuta,a pobegose svi vec kucama,
ostali su samo klopa cuga miš, puž i ker
Kasnije im se pridruzio dazdevnjak Steva i žderali su do duboko u noć!

13. februar

VEDRILICIN NEDELJNI RUČAK

Otkrila sam super način da nedeljno pre podne ne provedete zagnjureni u šerpe i tiganje, kuvajući, pohujući, dinstajući, dok vaša druga polovina (da ne kažem bolja) odmara, boravi na poslu ili nešto treće, a sitna deca zahtevaju, stručno rečeno,  da provedete „kvalitetno vreme „ sa njima. Evo da ga podelim sa vama, verujem da ćete imati višestruku korist:

Težina pripreme: srednje teško ( zavisi iz kog ugla posmatrate)Potrebni sastojci:

1.  Vezica zeleni

2.  Jedan muž raspoložen da vam pomogne ( ovaj sastojak je teže nabaviti, ali treba uporno tragati , pa se to na kraju isplati...)

3.  200-300 gr. pilećeg mesa  „za supu“

4.  Začin C

5.  Tri glavice crnog luka

6.  Jedna svekrva u najboljim godinama ( to bi bilo otprilike između 50 i 60)

7.  500gr. pileće džigerice

8.  3 šargarepe, po mogućnosti veće

9.  300 gr. krompira

10.              Crtani film Pepa prase ( 10-15 epizoda, po mogućnosti u kontinuitetu, jer jedna epizoda traje 5 minuta, pa svakih pet minuta morate da puštate iznova, ako emitujete sa neta. Najbolja varijanta, dvd Pepa prase.On traje 60 minuta, i ima u meniju naredbu „ pusti sve epizode“

11.               Jedna osmosmerka

12.              Ceduljče za pijacu

13.              2 piva

Sledi priprema:

U subotu  ujutro ustanete, sa osmehom na licu, ( po mogućnosti, tako je priprema jednostavnija, a i ceo život...)Popijete svoju kaficu i uključite omiljenu radio stanicu. Ako imate decu, podmirite njihove jutarnje potrebe i onda probudite supružnika, sa saopštenjem da ste krenuli na pijacu , da sa sobom vodite mlađe dete, i da na šanku ima 2 piva, hladna poput duše bandita...Otvorite prozor u trpezariji , uzmete ceduljče, mališu i put pod noge...

Usput udišete svež, ajd dobro, ne baš tako svež, al svakako vazduh. Dišete što dublje i što sporije, al nemojte da preterate.Uživate u pijačnom okruženju. Ne obazirete se na cene. One su vaš neprijatelj broj jedan i tu su samo sa jednom namerom: da pokvare vaš divan dan. Poneli ste svoje ceduljjče i u novčaniku imate taman toliko novca koliko vam treba, ni dinara više, tako da ne morate da kalkulišete, barem ne ponovo...Opustite se maksimalno, kupite šta treba, ne zaboravite osmosmerku,  izdavač je nebitan i pođite nazad, kući.

Za to vreme, vaš suprug će,čim otvori oči, popiti dva piva i osetiti lepotu jutra kroz prozor koji ste ostavili otvoren. Život će mu već, izgledati podnošljiviji...Još samo da...nazove svoju mamu! Iskoristiće priliku dok vas nema i pozvaće je na „ kafu” ( čitaj rakiju i pivo), i priprema može da počne…U stvari, već je počela:

Ulazite u stan, oslobađate sebe i svoje mladunče “zimskog bremena”, jakne, kape, šala, rukavica, čizama.Mladunče zatim stavite da gleda unapred pripremljen crtani  film Pepa prase, najbolje dvd zbog gore pomenutog kontinuiteta epizoda, a samim tim i toka misli, razgovora i rada. Starijem mezimčetu radosno dobacite osmosmerku i milo kažete: „ Mama je mislila i na tebe.”

Operete ruke i krećete:

Prvo se dobrodušno osmehnete i pozdravite svoju svekrvu sledećim rečima:“ O, tetka Julka otkud vi, baš ste me obradovali.! Maksimalno razvučete osmeh i dodate: “Nisam ni sanjala da ćete doći. Ne pamtim kad ste bili…”Dok  veselo pozdravljate svoju svekrvu, istovremeno vadite namirnice koje ste pazarili i gledate supruga prodornim očima, onako isto, kao kada ste ga, sad već poodavno, osvojili. Pogled mora da bude strog i odlučan, ali u isto vreme mio i nežan. Za to vam ne mogu dati specijalan recept, jednostavno, to se uči i pali samo kod osobe koja vas zaista voli.E sad kreće glavni deo:Da bi pokazao majci kakvog ga je rodila suprug će vas upitati sledeće: “Da li mogu nešto da ti pomognem?”Vaš odgovor na tu čarobnu rečenicu treba da bude potvrdan.

Dajte mu kratka i jasna uputstva: “ Prvo oljušti zelen i operi piletinu, zatim izdinstaj jednu glavicu luka, dodaj začin c  i pristavi supu.”Za to vreme, umutite sebi kaficu, a svekrvi sipate “jednu kratku, za zdravlje i dug život”, zapalite cigaru I počnete sa njom inspirativan dijalog. Recimo o…deci. Jednostavno, izaberete njenu omiljenu temu. I dok ona raste, kao da je progutala kilogram najkvalitetnijeg kvasca, što od priče o zgodama I nezgodama njenih unuka, što od sopstvenog ega koji joj nežno šapuće: “ Julka, uspela si u životu. Vidi kakvog sina imaš…Vrednog, poletnog, spremnog da pomogne ženi...“, supica se polako kuva.Dok razdragano čavrljate sa vašom Julkicom, pomoću super secka sredite dve glavice luka, tri šargarepe I tristo grama krompira. Ako nemate secko, može i ručno, ali uz aparat za seckanje hrane, svekrvina impresija je veća, jer se sve odigrava brže i spektakularnije, pa će ona videti da niste ni vi od juče i da ne opterećujete njenog sina previše.U dubok tiganj roknete sve to povrće zajedno, plus 500gr. džigerice, vegete po želji I malo vode da se dinsta to tako, dok…Svekrva sija jer je rodila divnog sina koji je našao divnu ženu koja ga voli, svakodnevno kuva, decu čuva i opušteno divani, sve u isto vreme…

Subota, oko 14 časova.

Miris supe i variva sa džigericom osete I vaše komšije iz susedne zgrade. Ispraćate zadovoljnu svekrvu, a svoje poslepodne posvećujete deci, odvodeči ih na kej, da vijate oblake i dišete zasluženu slobodu.

Nedelja ujutro. Čim ustanete I doručkujete, sa svojom porodicom idite na Frušku goru, u dugu, opuštajuću šetnju. Uživajte, puštajući čaroliju prirode da uđe u svaku poru vašeg tela, dok vas kući čeka divan nedeljni  ručak, a niko baš niko na celoj planeti Zemlji ( osim možda malo svekrva, jer u njeno vreme nedeljni ručak se kuvao isključivo nedeljom, i to celo bogovetno prepodne) ne mari  što ste ga pripremili u subotu!!!

Ps. Recept mogu da  primene i  bračni partneri  bez dece, osim što u tom slučaju neće trebati crtani film Pepa Prase i osmosmerka, a možda čak ni pivo ( to prepuštamo vama), kao  i samci, koji, možda nisu svesni, ali eto da ih malo razgalimo: MOGU SVE OVO DA URADE NA MIRU, SA UŽIVANJEM, POLAKO I BEZ:

1.bračnog druga

2. dece

3. svekrve

4.crtaća

5. osmosmerke

6. oblačenja pa potom i skidanja dečih pa svojih čizama, jakni, šalova, kapa i rukavica

7. bez ijedne reči, u tišini doma svog…

PRIJATNO U KOJU GOD KATEGORIJU SPADATE!       

Jutros oko šest sati me je probudio lavež psa. Možda to većini nije čudno, mislim na on većinu koja živi u kućama, pa im verni ljubimci često izigravaju i budilnik, između ostalog...

Ali ja živim u stanu, u kome jedva stanu i moji ukućani, pa sam morala rano ujutro samoj sebi da postavim zagonetku: „ Jako laje, kera nije, reži, reži, a ne beži.”

 Nije mi trebalo mnogo da je odgonetnem jer je posle laveža usledila kuknjava : “Maaaama, umreću”…

Dakle, Ilija je “lajao”. Prokleti laringitis! Dete mi “laje”  već sedam godina, a nije agresivna vrsta. Doduše ponekad, al zanemarljiv broj puta dešavalo se da besni, al baš da reži i da laje…Strašno je to, i dešava se uvek noću ili rano ujutru. Dan pre takve noći po pravilu uvek provedemo posebno ugodno i opušteno, lepše nego uobičajeno, tek da bi nam još stresnije bilo kad nam se dete počne gušiti. Onda na frku …oblačimo se. Onda na frku… vozimo se do ambulante. Onda na frku daju mu injekciju. I onda se bez frke polako smiri. I od kučeta opet postane dete.

11. februar

 Umesto da pišem šta mi se juče desilo, mislim da bi bilo dobro da to prikažem u vidu jednog dobrog kuhinjskog recepta.

Nazvala bih ga:

MLEVENA ŽENA U SOSU OD PARADAJZA

Težina pripreme: lako

Potrebni sastojci:

1.        jedna žena visoke stručne spreme koja godinama neuspešno traži posao u struci

2.       jedna  litra kuvanog paradajza

3.        malo brašna

4.       Jedan direktor privatne škole ( ako je moguće, Crnogorac)

5.       tri do pet većih  glavica crnog luka

6.       blago pijan muž

7.       dva  nestrpljiva  i zahtevna maloletna deteta ( po mogućnosti muškog pola)

8.       malo ulja

9.        biber po želji

10.   začin C takođe po želji

11.   pola litre vode

12.   6 flaša piva

13.   dve kutije cigara

14.   što više igračaka

15.   računi za plaćanje

 I....možete početi sa pripremom, na sledeći način:

Kada direktor privatne škole odbije da  zaposli ženu sa visokom stručnom spremom, koja godinama neuspešno traži posao u struci, žena je spremna za pripremu, jer je već delimično samlevena.Delimično samlevenu ženu dovesti u njen dom, bilo da se radi o kući ili stanu, gde je čekaju muž I deca. Muž slavi, hm…pa recimo zato što je napolju divan sunčan dan.  Za slavlje je kupio:

6 flaša piva

2 kutije cigara.

A deca...Kada žena uđe u kuću, na nju u istom momentu, istovremeno, treba da skoče dva maloletna deteta  koja (po mogućnosti) imaju više od deset kila. Što više,  to je bolje. Ni slučajno ne smeju da je poljube, već odmah treba da počnu da viču, da kukaju i zahtevaju,  u isto vreme sledeće:

1.       da piju sok

2.       da gledaju crtani

3.       da crtaju temperama

4.       da jedu

5.       da idu napolje

6.       da čitaju

7.       da igraju kompjuter

Pri tom najmanje sto do sto pedeset puta treba da upotrebe reč : “mama”. 

U kući mora da se čuje glasna muzika iz muževljeve mladosti. (po mogućnosti ona koju žena prezire iz dna duše) Soba mora da bude zadimljena toliko da se dim može seći nenaoštrenim nožem, a igračke i stvari treba da budu razbacane na sve strane.Ovim ćete dobiti skoro potpuno samlevenu ženu.

Da bi ste dobili potpuni efekat, ženu potom, stavite u sobu u kojoj boravi njen muž. Nek im se pogledi sretnu. Zahvaljujući  višegodišnjem iskustvu , ona će mu iz očiju pročitati, ali u mililitar, koliko je piva popio, taj broj će odmah pomnožiti sa brojem pedeset, kolika je približna cena jednog piva, te će dobijenu cifru sabrati sa cenom dve kutije “Marlbora“ , koje je njeno oštro oko primetilo čim je ušla u stan, pa će, sasvim spontano početi da viče:

“ Da li si ti normalan, u kući nemamo ni dinara, a ti si upravo potrošio šesto dinara za tvoje pivo i cigare! Toliko novca meni je  dovoljno  da napravim dva kompletna ručka!!!”Iziritirani muž treba da odgovori sledeće: “ Nisi još ni ušla, a već vičeš, da ne kažem muučeš ko krava!!! Pivo i cigare su jedini luksuz koji mogu sebi da pruštim! Šta se već jednom ne zaposliš, pa da ne moram više ja tebi da polažem račune? Ti si mi kao neki pedagog...Slobodno možeš uzeti tu svoju diplomu i s njom obrisati svoje cenjeno...”

U tom momentu,   žena je POTPUNO samlevena, a  pri tom vam uopšte ne treba mali kućni aparat za seckanje hrane.

Zatim, dobro izdinstate sitno iseckan luk, dodate malo ulja, mlevenu ženu, malo vegete i bibera po želji. Nastavite dinstanje na tihoj vatri, neka dva do tri sata.Ako nemate vremena za višesatno dinstanje, možete ga ubrzati  dodavanjem nekoliko računa koji su upravo pristigli. ( pri izboru računa vam dajemo potpunu slobodu,može to da bude račun za struju, vrtić, infostan, kablovsku, registraciju...)Od mesa napravite kuglice, koje potom prelijete sosom od paradajza. Prijatno! 

3 februar 2011.

Zahvaljujući jednom od mnogobrojnih virusa koji haraju hladnim novosadskim ulicama, danas smo moj suprug i ja zamenili uloge. On je bio domaćica, a ja gost koji leži udobno smešten u svoj krevet.Naime, juče popodne naglo me je strefila temperatura od nekih približno 38 stepeni celzijusa, groznica, glavobolja i malaksalost, pa sam ga pozvala na posao i rekla mu da mi je prilično loše. A moj suprug ZNA da ja zovem kada je zaista tako, pa još puta sto. Zato je preduzeo radikalne mere:

1.Pozvao je kolegu da dođe ranije na posao, kako bi sa istog mogao ranije da ode. (Mislim posla, a ne kolege)

2. Otišao je u apoteku i kupio mi je upsarin I c vitamin.

3. Otišao je po našeg milog prvenčeta Iliju na trening.

4. Igrao se sa decom dok sam ja kunjala.

5. Okupao ih I uspavao .

6. Oprao suđe, počistio ceo stan.

7. Izvadio pile da se odmrzne, kako bi sutra skuvao ručak!

8. Ušuškao me i poljubio za laku noć.Iako bolesna, jedva sam čekala jutro, da vidim dalji razvoj događaja...

4. februar 2011.

Sat je zvonio u 6 i 20. Ustala sam u 7, kao i obično, jer tih četrdesetak minuta provodim negde između jave i sna svesna toga da još uvek ne moram i moram...Ustati. Ustala.  Probudila  Zorana da spremi decu u školu i vrtić. Trgao se i direktno otrčao u toalet, gde je proveo dobrih 30 minuta. Kombinacija feferona, belog luka i senfa u večernjim satima može da bude poprilično ubitačna. Vanju, naše drugenče, sam za to vreme obukla, očešljala i nahranila. Hm, kao da mi je već malo bilo bolje? Ali ne, rano je, nije prošlo ni 24 sata od moje gripuoznosti. Od Ilije sam jedva iskukala da se sam obuče i očešlja.Oprati zube nije mogao, jer je Zoran još uvek obavljao jutarnju toaletu. Zabrujala sam :“Ajde brže ti ko Vlaška mlada, spremaš se sto godina!” Iz kupatila su se čuli zvuci koji nisu bili nalik na odgovor…Tj, kad bolje razmislim, možda je to i bio njegov odgovor, meni, njegovoj voljenoj ženi...Došli smo do Ilijinih cipela, a Zoran je još uvek bio u kupatilu. Vanja je bio kompletno obučen, a Ilija nije znao gde su mu cipele. Ležim i režim:” Kako ne znaš gde su ti, treba das u na mestu gde stoje cipele!” Ne odgovara, nego čujem da pretura nešto po rancu za trening.”Aha. Evo ih!” zadovoljno viče. “Vaaaaaa” počinje da se dere: “Kakva je ovo cipelaaaaa?! To nije moja cipela!” U sobu unosi dve različite cipele. Crne, ali različite…”Bože, dete pa ti si sa treninga došao obuven u dve različite cipele!“ očajno cvilim…Ne, on je u ranac ubacio jednu svoju cipelu i prvu koja mu je pala pod ruku, a došao je u patikama za trening…Bio je to njegov “utešan“ odgovor. Ali kako je moguće da nisam…Ah, da sve mi je jasno. Juče je Zoran išao po njega na trening…Rezervne čizme za sneg nemamo. Poslužiće kišne…A, evo I Zorana, smeje se ko blesav:”Ha, ha…dve različite cipele…Ilija, care!“ “Šta se ti smeješ, vičem užasnuta, “Ti nisi primetio da ga vodiš u patikama za trening, a da ne spominjem da si neki dan Vanju doveo u cipelama drugara sa kojim deli ormarić!!!” Temperatura mi je naglo skočila kao i pritisak. Ne sećam se trenutka kada ih je odveo, ali odmah posle toga i temperatura i pritisak su se vratili na normalu...Kroz otvoren prozor sobe posmatrala sam kako Vanja urla:“ Neeeeću u vrtić!” Zoran ga je hrabro nosio, dok je Ilija veselo trčkarao u čizmama za kišu, po snegu,  vukući sa sobom torbu za pijacu, koju nosi umesto ranca, jer mu se neki dan pokidao rajfešlus.

11.sati pre podne. Budi me miris domaće supe…Mora da sanjam…Zoran otvara vrata i unosi čaj:” Srećo, supa je gotova. I pile se peče.” “O Bože,” pomišljam, ne daj da ovaj virus ode…

13 sati. Ne mogu više da ležim. Ucrvljaću se. Ustajem, da operem par sudova. Kobna greška! Čujem umilni glas svog supruga:„Srećo, kad si već ustala, mogla bi na brzinu da napraviš one tvoje knedle od griza. Išle bi izvrsno uz supu…” Skoro 24 sata uloge su nam bile promenjene…Nije loše za jedan viruščić.