[ tako nešto štošta...
]
12 Februar, 2011 21:24
12. februarNa današnji dan, pre devet godina, umro je Petar. On je bio ljubav mog života, moje sve je on bio. I reči u meni sada ćute, a ja bih volela da izađu i da mi bude lakše. Vreme ne leči.Ono samo prolazi...I onda jednom, srešćemo se ponovo mi...Njemu je posvećena priča RAVNO DO SMRTI iz kategorije istinite priče iz komšiluka. Njemu posvećujem nekoliko škrtih suza koje se kotrljaju niz lice, jer ne smem da plačem. Ako zaplačem pravo, neću prestati nikad. Potopiću ceo svet, a zatim ću nestati. Zato ne plačem, ne bih da izazovem potop. A da ne nestanem, brinu moj suprug Zoran i moja dva mala anđelčića sa blagim primesama đavolčića, Ilija i Vanja. Brine se i Bog, a ne dam se ni ja...
13/02/2011, 23:56
:))))))
13/02/2011, 23:43
roksana, ne ljutim se...ja sam ovde nova i primam sve savete:) vidim ja da mi ovi odgovori nešto ne štimaju, al kad ne znam...Hvala.sad sledi...vedrilicin nedeljni ručak.to vam je da kuvate sledeće nedelje pošto će sad uskoro ponedeljak:)
13/02/2011, 23:39
zauvek. Zauvek bol ostaje ali treba naučiti da ga nosiš vedrog lica!
13/02/2011, 23:38
Vedrilice, mali savet (nema ljutiš!) Kada se obraćaš pojedinačno, na početku navedi ime blogera. Veliki pozdrav.
13/02/2011, 23:26
Svi ste mi tako velika podrška, iako nikog od vas ne poznajem, imamo osećaj da se znamo dugo, dugo...
13/02/2011, 23:24
Prelepo si to rekla. U potpunosti se slažem...JOš bih dodala, neke snove ostvarujemo, a neke ne...
13/02/2011, 23:23
Hvala za suzu.Mnogo mi znači i bolje se osećam odkako sam na ovom blogu. Osećam da ću ovde naći ljude za kojima tragam ceo život.
13/02/2011, 11:21
vreme ne leči... ali daje snagu. da sa bolom, zaključanim u srcu koračamo dalje. i neke snove ostvarujemo.
Prijatno!
13/02/2011, 02:53
Vreme je jedini saveznik u okršajima sa samim sobom.. i najgori neprijatelj kada je sve što želimo samo trenutak u nazad i pogled preko ramena..
13/02/2011, 00:55
U pravu si, vreme ne leči. Pozdrav, veliki.
13/02/2011, 00:35
Bol ostaje.
pozdrav:(
12/02/2011, 23:34
Odise bolom.
Neke stvari i neke ljude, nikada necemo zaboraviti.
Ostavljam suzu na tvom blogu.